Jainworld
Jain World
Categories of Serbia Legacy Of Mahavira
  Predgovor
Tradicija Tirthankara
Istorijat Đaina Tradicije
Đaina Tradicija i Buddhizam
Đaina Tradicija i Hinduizam
Đaina Tradicija i Arheološki Dokazi
Đaina i Vedske Religijske Tradicije
Zemlja i Roditelji
  Rođenje i Detinjstvo
  Mladost i Stremljenja
  Velika Odvojenost
  Praksa Trpljenja
  Dosezanje Sveznanja
  Njegov Prvi Govor i Ganadhara
  Njegova Propovednička Turneja i Sledbenici
  Njegov Poslednji Govor i Parinirvana
  Filosofske Doktrine
  Doktrina Karme
  Doktrine Najavada i Sjadvada
  Doktrina Puta Oslobođenja
  Etičke Doktrine
  Uspostavljanje Društvene Jednakosti
  Emancipacija Žena
  Ulivanje Samopouzdanja
  Naglasak na Ne-nasilju
  Insistiranje na Toleranciji
  Ohrabrivanje Društveno Korisnog Rada

ŽIVOT I ZAVEŠTANJE MAHAVIRE
 

POGLAVLJE   III

NIRGRANTHA MAHAVIRA

Velika Odvojenost:

          Mladi princ Mahavira je zajedno sa svojim roditeljima provodio dane u Nandjavarta Palati.Bili su mu dostupni sva udobnost i luksuz života u palati a i svi oblici zadovoljstava su mu bili lako dostupni.Obična osoba bi popustila pred tim životnim iskušenjima.Ali,svetovna zadovoljstva nisu imala nikakvu privlačnost za princa Mahaviru ,dok čulna zadovoljstva nimalo nisu uznemiravala njegov um.Upravo suprotno, ta čulna zadovoljstva su doprinela da on  razmišlja o njihovm mestu i korisnosti u životu.     Čvrsto je bio uveren da zadovoljstva usled zadovoljavanja čula nisu samo prolazna već i jalova.Tako je došao do zaključka da čovek treba da teži ka zadovoljstvu koje je večno te bi stoga trebalo da uloži ozbiljan napor ka samokontroli ili kontroli čula.Mahavira je želeo da nađe taj put večne sreće i otkrije ga drugima za njihovo dobro.Usled takvog početnog razmišljanja, Mahavira je pripremao svoj um i bio je spreman da sve žrtvuje za taj cilj .Kao odlučan korak u tom pravcu ,Mahavira nije želeo ni da čuje za ideju o venčanju koje su predlagali njegovi roditelji.Kasnije nije stao kod tog koraka poštovanja celibata tokom  čitavog života,već je žudeo da nastavi dalje na putu samokontrole i pročišćenja.    

          Na tom životnom stepenu , jednoga dana ,Mahavira se prisetio svojih ranijih rođenja što je dodalo ogroman podsticaj njegovom umu . Sećanja na prethodna rođenja je osnažilo njegova osećanja nezadovoljstva svetovnim zadovoljstvima i strastveno ga gonilo ka daljim koracima na putu samo-odricanja.Samo to sećanje je bilo dovoljno da u njegovom umu probudi snažnu sklonot ka asketizmu.Ista stvar se desila i ranijim Tirthankarama poput Sumatinatha, Padmaprabha, Vasupuđja, Santinatha, Kunthunatha, Munisuvrata, Naminatha, Neminatha i Paršvanatha. Oni su napustili svetovna zadovoljstva onog trenutka kada su se setili svojih prethodnih života.U slučaju Mahavire takođe,sećanje na ranije živote ga je vodilo ka teškom putu isposništva.Za razliku od Gotama Buddhe , nije bio neophodan spoljni događaj koji bi ponukao Mahaviru da se okrene askezi jer je sklonost ka tome odmalena bila u njegovom umu.

                      Kao posledica,Mahavira preduzima konačni korak ka napuštanju doma i napuštanju svih zadovoljstava kako bi dostigao samopročišćenje.Žudno je tražio od roditelja da mu daju dozvolu za taj korak.Roditelji su mu lako dopustili  da sledi svoj put samospoznaje kroz praksu isposništva je su u potpunosti bili uvreni u čvrstinu njegove namere i razumeli su da će Mahavira svojim primerom ukazati na put oslobođenja i večne sreće za čovečanstvo.Stoga su roditelji počeli da

prave neophodne pripreme u tom smeru.Podelili su ono što je uobičajeno poznato kao ‘Kimić-ćhaka’ ,odnosno poklone učenim osobama. Napravljen je detaljan plan da Mahavira bude nošen u velikoj povorci do mesta Dikše  tj. ceremonije inicijacije.Mahavirina omiljena nosiljka po imenu ‘Ćandraprabha’  je bila spremna za povorku.

                           Svanuo je i dan za napuštanje svetovne vezanosti i ulaska u asketski red .Bio je to deseti dan tamne polovine meseca Margaširša , što bi odgovaralo Ponedeljku,29.Decembra 569.godine pre n.e. Popodne toga dana , princ Mahavira,noseći skupu odeću , vredan nakit i mirisne vence cveća , je napustio Nandjavarta Palatu u raspoloženju samozadovoljstva , da bi seo na udobno sedište nosiljke ‘Čandraprabha’ , i bio nošen u povorci na već određeno mesto inicijacije u  gaju Gjatrkhanda  na obodu Kundalapura. Mahavirini roditelji, rodbina i prijatelji kao i praktično svi stanovnici Kundalapura su bili u povorci. Ova jedinstvena povorka je išla glavnim ulicama Kundalapura i najzad ušla u gaj Gjatrkhanda. Tamo je princ Mahavira sišao sa ‘Ćandraprabha’ nosiljke i okrenuvši se ka Severu , seo na kamen ispod Ašoka drveta. Zatim je u prisustvu svih okupljenih i u punoj samokoncentraciji , princ Mahavira skinuo svu odeću,nakit i vence sa tela i ostao potpuno nag , u najvišem stepenu Đaina isposništva , kao simboličnan način odbacivanja svih svetovnih vezanosti .Zatim je u Yoga-pozi zvanoj Padmasana, na tom istom kamenu , izveo Kešaloća, tj., izrazito đainsku praksu kada đainski isposnik svojim rukama čupa kosu sa glave, bez  da poteče i jedna suza , prihvatajući Panća Mahavrata tj., pet velikih zaveta đainskog isposnika i prihvata Samajika Ćarttra tj. pravila ponašanja do u detalje koja su obavezna za svete ljude u asketskom redu Đaina : ova Dikša-vidhi, tj. ceremonija inicijacije se desila uveče,dok je Mesec bio u konstelaciji Uttara Phalguni . Tako je princ ­Mahavira postao Nirgrantha Muni tj., asketa koji je spolja bez odeće a iznutra bez okova . Ovaj događaj Mahavirinog napuštanja svih svetovnih vezanosti i postajanjem Nirgrantha Mahavirom je postao poznat kao Mahavirina Abhiniškramana tj., Velika Odvojenost Mahavire.