ŽIVOT I ZAVEŠTANJE MAHAVIRE
POGLAVLJE V
DOKTRINE MAHAVIRE
Doktrine
Najavada
i Sjadvada :
Prema Đaina filosofiji, kao što je gore
rečeno,objekt znanja je ogromna kompleksnost sačinjena od upstanci,
osobina i modifikacija, od prošlosti, sadašnjosti do budućnosti i
beskrajno vreme a istovremeno je potčinnjeno nastanku,razvoju i
uništenju.Takav predmet može biti u potpunosti shvaćen samo u sve-znanju,
koje nije manifestovano kod živih bića koja opažaju putem čulnih organa.
Ali čula jesu indirektno sredstvo sticanja znanja i bilo šta što saznaju
je delimično poput priče o opažanju slona od strane sedmorice slepih ljudi;
svaki od njih dodiruje samo jedan deo slona i zaključuje da je slon poput
klade,zida itd.Obično ljudsko biće stoga se nemože uzdići iznad
ograničenja svojih čula;dakle njegovo opažanje stvarnosti je delimično i
tačno je samo s određene tačke gledišta poznatog kao ‘Naja'.Tako,pošto
su Naje načini
izražavanja stvari ,mogu postojati brojne
Naje kroz koje se stvarnost može izraziti.Na primer,kada se
različiti zlatni ukrasi opisuju iz ugla oblika ili modifikacije zlata
nazivaju se Parjajarthika-naja
ili Parjaja-naya,
tj., modalitetna tačka gledišta a kada se opisuju kao supstanca , tj.,
kao zlato i njegovi unutrašnji kvaliteti, naziva se
dravjarthika-naja ili
dravja-naja, tj., suštinska
tačka gledišta.Na isti način,u duhovnim razgovorima,stvari mogu biti
opisane sa vjavahara-naja,
zdravorazumeske, praktične tačke gledišta i sa
nišćaja-naja, odnosno realne
tačke gledišta.Na taj način , sistem opisivanja stvarnosti sa različitih
tački gledišta se naziva
Najavada.
Nije dovoljno ako različite probleme stvarnosti shvatimo
samo na osnovu različitih tački gledišta.Ono što neko zna mora biti
izraženo tačno i na odgovarajući način.Ovu potrebu srećemo kod doktrine
Sjadvada ili
anekantavada, tj.,višestruka
tačka gledišta.Objekt spoznaje je ogromna kompleksnost koja pokriva
beskrajne modifikacije; ljudski um ima ograničeno razumevanje;a ljudski
govor je nesavršen u izražavanju čitavog spektra ikustva.Pod tim
okolnostima svi naši iskazi su uslovljeni ili relativno tačni. Stoga
svaki iskaz mora biti kvalifikovan sa terminom
`Syat', tj. `možda', ili na
neki drugi način sa ciljem da se naglasi njen uslovljen ili relativan
karakter.Na ovaj način na osnovama
anekanta-vade ili Sjadvade, pri opisivanju sedmostrukosti svake stvari, naizgled
kontradiktorno ali savršeno tačno , može biti izraženo na sledeći način:
(i)
Sjat asti, možda jeste,
(ii) Sjat nasti,
možda nije,
(iii) Sjat asti-nasti,
možda jeste i nije,
(iv)Sjat
avaktavja,
možda
je neizrecivo,
(v)
Sjat asti ća avaktavjam ,
možda jeste i neizrecivo je,
(vi) Sjat nasti ća avaktavjam ,
možda nije i neizrecivo je,
i
(vii) Sjat asti ća nasti ća avaktavjam ,
možda jeste i nije i
neizrecivo je.
Na primer,neki čovek je otac, nije otac i
jeste-i-nije-otac su savršeni iskazi ako neko shvata uglove iz kojih su
izrečeni.U odnosu na svoje dete , on jeste otac, u odnosu na tuđe dete on
mu nije otac; u odnosu na oba deteta on i jeste i nije otac. Pošto obe
ideje nemogu biti pokrivene rečima u isto vreme , može se reći da je to
neizrecivo:on jeste otac i neizrecivo je; i tako dalje.Znači,doktrina
Anekantavada niti je
samo-kontradiktorna niti je lažna niti je nedefinisana; upravo suprotno,
ona predstavlja vrlo osetljiv pogled na stvari na sistematizovan način.
Dalje,doktrina anekantavada
se takođe naziva i doktrina
Sapta-bhangi, tj.,doktrina sedam stupnjeva , jer tih sedam
mogućih oblika izažavanja se koriste radi opisivanja stvari.
