ŽIVOT I ZAVEŠTANJE MAHAVIRE
 

POGLAVLJE V

DOKTRINE MAHAVIRE

Etičke Doktrine:

Pored ukazivanja na put oslobođenja, đainizam propisuje i krajnja pravila ponašanja koja treba da se slede od strane isposnika i kućedomaćina.Sva ta pravila su usmerena ka cilju dosezanja slobode duše od karmičke materije, tj.,dosezanja oslobođenja. Pravila ponašanja su tako formirana da sve osobe mogu da ih slede.Pravila ponašanja se dele na dve kategorije :

        (I)       Sagara-dharma, pravila za laike

       (II)    Anagara-dharma, pravila za isposnike

Očigledno je da su pravila za laike manje stroga od onih za isposnike jer laici nisu odbacili svetovne aktivnosti .

             (I)    Pravila Ponašanja za Laike :

Od kućedomaćina se očekuje da poštuju dvanaest  vrata, koje čine (A) pet Anuvrata, tj.,malih zaveta i (B) sedam Šilavratas, tj., pomoćnih zaveta .Te dve vrste zaveta formiraju centralni deo etičkog koda čijim poštovanjem laik može napraviti konstantan napredak u svom duhovom životu čiji je cilj dosezanje konačnog oslobođenja.

   (A)    Anuvrate :

       Pet glavnih vrata, tj., zaveta , su :­          

 (i)   Ahimsa, uzdržavanje od činjenja nasilja ili povređivanje živih bića.

(ii)   Satja, uzdržavanje od laganja,

(iii)  Asteja. uzdržavanje od krađe,

(iv)   Brahmaćarja, uzdržavanje od seksa ; čestitost

(v) Aparigraha, odustajanje od pohlepe za svetovnim dobrima.

Ako se ovi zaveti striktno poštuju, postaju poznati kao Mahavrate,tj, veliki zaveti i oni su prirodno, namenjeni isposnicima.Laici, ipak,nemogu striktno poštovati ta pravila te im je stoga dozvoljeno da ih praktikuju onoliko koliko mogu.Zato se iste vrate, kada se delimično poštuju nazivaju Anuvrate, tj., mali zaveti. Radi odlučnosti uma    za njihovo poštovanje , postoji pet vrsta Bhavana , tj., pratećih meditacija,za svaki od zaveta i očekuje se od svake osobe da neprekidno razmišlja od njima.  Dalje, svaka osoba mora razmišljati o činjenici da tih pet stvari koje trebaju izbegavati u zavetima jesu personifikovani bol i stoga opasne u životu.Šta više, svaka osoba mora meditirati o sleđenju četiri oblika vrline koji su bazirani na poštovanju pet zaveta:

(i)      Maitri, prijateljstvo sa svim živim bićima,

(ii) Pramoda, oduševljenje kada vidimo  kvalifikovano biće ili naprednije sobe od nas na putu oslobođenja,

(iii) Karunja, sažaljenje za unesrećene i

(iv) Madhjastha, tolerancija ili nezainteresovanost za one koji su necivilizovani ili se loše ponašaju.

         Pridržavanje ovih pet anuvrata i uzdržavanjem od korišćenja alkohola,mesa i meda se smatraju za osam Mulaguna, tj. osnovnih ili primarnih vrlina za kućedomaćine.Tako se savetuje minimiziranje povređivanja živih bića, potpuno uzdržavanje od alkohola, mesa i meda i svaki kućedomaćin mora neophodno posedovati ovih osam primarnih ili osnovnih vrlina.

           Ovih pet zaveta čine osnove đainske etike.Oni daju konačni oblik načinu življenja i stvaraju određeni tip mentalnog stava.Sama suština đainske filosofije se transformiše u akciju u obliku poštovanja tih pet zaveta . Iako na površini zaveti uglavnom izgledaju kao uzdržavanje od povređivanja,dvoličnodti, krađe, seksualnosti i pohlepe za svetovnim bogatstvima,njihova implikacija je zaista velika i prožimaju čitav društveni život sledbenika đainizma.

          Dalje, imamo tri sjedinjene stvari vezane za izbegavanje pet nepoželjnih činilaca poput povređivanja, dvoličnosti, krađe itd. Na prvom mestu , osoba ne bi trebalo da počini grešku lično, drugo,netreba navoditi druge da to učine i treće , netreba ni da opravdava onog ko to čini. (i) Himsa, tj. povređivanje, je definisano kao povređivanje životnosti bilo namerno bilo nepažnjom. Ali njeno značenje nije ograničeno samo na ovu definiciju.Probadanje,vezivanje, uzrokovanje bola, pretovarivanje i izgladnjivanje ili ne hranjenje na vreme, su oblici himse i kao takvi moraju biti izbegavani.  (ii) Asatja, tj. dvoličnosti, jednostavnije rečeno,jeste povređivati nekoga rečima. Širenjem pogrešnih doktrina , otkrivati tajne i nepravilnosti drugih osoba, ‘udaranje s leđa’ ,pravljenje lažnih dokumenata i izneveravanje poverenja su oblici dvoličnosti kojih se treba uzdržavati. (iii) Ćaurja, tj. krađa,jeste uzimati ono što nam nije dato.To podrazumeva i davanje instrukcija kako da se počini krađa,primanje ukradenog,izigravanje zakona,lažno merenje visine i težine i slično su sve oblici krađe kojih se treba čuvati. (iv) Abrahma, tj. seksualnost,takođe ima nekoliko oblika.          Provodadžisanje (tj. Sklapanje brakova kao hobi), neprirodno zadovoljavanje,pribegavati pohotnom govoru i posete nemoralnim i neudatim ženama su sve oblici nemorala ili nedozvoljene seksualnosti i treba ih izbegavati. (v) Parigraha, tj. pohlepnost ka svetovnim imetkom , sadržana u želji za sticanjem više od onoga što nam je potrebno .Prikupljanjem čak i neophodnih stvari u velikoj količini , izražavanjem čuđenja zbog tuđeg napretka , intenzivna pohlepa i promena obima postojećeg imetka su sve oblici parigrahe i trebaju se izbegavati. Ovaj zavet aparigraha ili parigraha­parimana preporučuje kućedomaćinu da utvrdi granice svojih maksimalnih potrepština i da ih ne prekorači.          Ako se i desi da ih prekorači, treba ih razdeliti u dobrotvorne svrhe, najbolje poput deobe lekova,širenjem znanja, dobrobit od spasavanja ljudi iz opasnosti, kao i hranjenje gladnih i siromašnih.

              Od tih pet glavnih zaveta, nakveća važnot se pridaje Ahimsi, tj., izbegavanje povređivanja. Ovaj plemeniti princip Ahimse je prepoznat praktično od svih religija , ali samo Đainizam propoveda pun značaj Ahimse  do takvog obima da su Đainizam i Ahimsa postali sinonimi . Đainizam naglašava da je  "Ahimsa Parmo Dharmah", tj. Ahimsa je najviša religija .Filosofija Đainizma i njena pravila ponašanja su zasnovani na temeljima Ahimse što je bilo konzistentno praćeno njenim logičkim zaključkom. To je razlog zašto se među pet glavnih zaveta prvo mesto daje poštovanju Ahimse.       Ahimsa se smatra glavnim zavetom a preostala četiri se smatraju uglavnom kao detalji prvog zaveta. Naglašeno je da Himsa, tj.,povređivanje, je uključena u dvoličnost, krađu, seksualnu nečistotu i posedovanje dobara.Tako svih pet zaveta se baziraju na principu  Ahimse.

Zato se i svakoj osobi kaže da izbegava Himsu po svaku cenu.    Himsa, tj. nasilje ili povređivanje , se deli u tri vrste : (a) fizičko nasilje,koje odrazumeva ubijanje,ranjavanje i uzrokovanje fizičkog bola; (b) verbalno nasilje koje čine grube reči; i (e) mentalno nasilje koje sačinjava zloćudno razmišljanje prema drugima . Dalje, Himsa može biti počinjena ,naređena ili saglasna . Kućedomaćin je u nemogućnosti da to ispoštuje na idealan način; stoga se očekuje da on čini što je manje moguće nasilja prema drugima.        U pogledu rutinskog življenja ljudi , povređivanje se klasifikuje pod četiri poglavlja : (i) prvo, postoji Grharambhi Himsa, nenamerno povređivanje kopanjem,lupanjem, kuvanjem I sličnim aktivnostima koje su naizbežne u svakodnevnom životu;      (ii) drugo, postoji  Udjami Himsa, tj.,povređivnje usled profesionalne užnosti npr., kada se vojnici bore, kada farmer obrađuje zemlju itd..., (iii) treće, imamo Virodhi Himsu, tj., zaštitničko povređivanje , kada neko brani svoj ili nečiji život i čast pred divljim zverima ili neprijateljima; i (iv) četvrto, imamo Sumkalpi Himsu, tj., namerno povređivanje , kada neko ubija bića jednostavno zbog ubijanja lova ili pokolja . Od kućedomaćina se očekuje da se uzdrži od namernog povređivanja i što je više moguće od ostalih oblika povređivanja.Namera ili mentalno stanje se više ‘računa’ nego sam akt.Stoga trebamo što je više moguće voditi računa da namere držimo čistim i pobožnim i uzdržati se od namernog povređivanja.

         (B)Šilavrate :

                Pored  Anuvrata, odnosno malih zaveta, postoji i sedam  Šilavrata, odnosno dodatnih zaveta .Kao što bedemi štite grad, tako i dodatni zaveti štite Anuvrate. Stoga u cilju praktikovanja glavnih Anuvrata, Šilavrate takođe trebaju biti praktikovane od strane kućedomaćina.Sedam dodatnih zaveta su : 

             (i)Digvrata, tj. davanje doživotnog zaveta o ograničenju svojih svetovnih aktivnosti na fiksne tačke u svim pravcima,            

           (ii)   Dešavrata, tj.,davanje zaveta o ograničenju gorepomenutih aktivnosti na određenu zonu, 

          (iii)Anarthadanda-vrata, tj., davanje zaveta da nećempo načiniti bemislene greške ili da ćemo se uzdržavati od bezobraznih aktivnosti, 

            (iv)  Samajika, tj., davanje zaveta da ćemo posvetiti određeno vreme svakoga dana za kontemplaciju ili meditaciju o sopstvu radi duhovnog napretka,             

           (v)   Prošadhopavasa, tj. , davanje zaveta posta tokom četiri dana u mesecu , naime po dva osma i dva četrnaesta dana u dvema polovinama meseca,          

           (vi) Upabhoga^-Paribhoga-Parimana, tj.,davanje zaveta o ograničenju upražnjavanja svakodnevnog uživanja ukusnih jela  i drugih prijatnih stvari  , i  

           (vii)Atithi-Samvibhaga, tj., davanje zaveta o uzimanju hrane samo nakon što nahranimo askete ili , u njihovom odsustvu,pobožnih kućedomaćina . 

            Od pomenutih sedam Šilavrata , prva tri se nazivaju  Gunavrate, tj.,mnogostruki zaveti,pošto oni podstiču vrednost pet glavnih  Anuvrata; a preostala četiri se nazivaju Šikšavrate,  tj., disciplinski zaveti, jer oni pripremaju za disciplinu asketskog življenja . Tako pet Anuvrata, tri Gunavrate i četiri Šikšavrate čine dvanaest zaveta za laike .Imamo tako i pet atićara, tj., nedostataka ili delimičnih prekršaja, za svaki od tih dvanaest zaveta koji se izbegavaju poštovanjem ovih zaveta .

                Najvažnija stvar tih dvanaest zaveta je ta da njihovim praktikovanjem laik virtualno učestvuje , u određenim granicama i na određeno vreme,u rutini isposnika a da i nije odbacio svet .Očigledno je da te prakse čine čvrstu vezu između laika i asketa jer su obe strane povedene istim motivom i pokrenuti istim religijskim idealima .

                 Kao dodatak na ovih dvanaest zaveta,od kućedomaćina se očekuje da u poslednjem stadijumu života praktikuje Sallekhanu, tj., mirnu ili dobrovoljnu smrt .Od laika se očekuje ne samo da živi disciplinovani život već i da se hrabro susretne sa smrću bez žaljenja za istim . Ova dobrovoljna smrt se razlikuje od samoubistva koje Đainizam smatra kukavičkim grehom .Preporučeno je da kada se suočimo sa nesrećom,gladovanjem staroošću i bolešću , od kojih nema odbrane, pobožni kućedomaćin treba mirno napustiti svoje telo, inspirisan višim religijskim idealima.On treba sa tihim i nevezanim raspoloženjem da se suoči sa smrću,hrabro i dobrovoljno. Ova  Sallekhana  je data kao ekstra-zavet na već postojećih zaveta kućedomaćina .Poput drugih zaveta, Sallekhana takođe ima pet atićara, tj., delimičnih kršenja ,koje treba izbegavati .

               Ova prepisana pravila ispravnog ponašanja za laike su podeljena na jedanaest Pratima, tj., stepena ili koraka.       Ove Pratime čine seriju dužnosti i izvođenja, čiji standard i trajanje koje nastaje periodično i koji konačno kulminiraju u stavu koje podseća na monaštvo. Tako se pratime razvijaju po stepenima i svako stanje uključuje sve vrednosti koje su praktikovane u ranijem stepenu .Koncept jedanaest Pratima  otkriva na najbolji način pravila ponašanja prepisanih za laike.     Jedanaest Pratima su sledeća:

                   (i)  Daršana Pratima, tj., imanje savršenog, inteligentnog i razumne vere u Đainizam, odnosno,posedovanje dovoljno znanja o njegovom učenju i njihovoj primeni u životu                  

        (ii)  Vrata Pratima. tj., poštovanje dvanaest zaveta plus zavet Sallekhane.

 

      (iii)  Samajika Pratima, tj., redovno bogosluženje,generalno četrdeset i dva minuta, tri puta dnevno.Bogosluženje znači samo-kontemplacija i pročišćavanje svojih ideja i osećanja.

 

         (iv)  Prošadhopavasa Pratima, tj., redovan post , kao pravilo,dva puta u toku polovine meseca, svakog lunarnog meseca .

 

 (v)  Saćhitta-tjaga pratima; tj., uzdržavanje od ishrane nekuvanim povrćem , branjem voća i slično.

 
                     (vi)   Ratri-bhukta-tjaga Pratima tj.,  uzdržavanje obroka nakon    zalaska sunca.

                 

                      (vii) rahmaćarja Pratima,tj.,održavanje seksualne čistote tako što ćemo se pridržavati celibata i ne ulepšavati se .         

                   (viii) Arambha-tyaga Pratima, tj., odbacivanje svetovnih angažmana i zanimanja.  

                     (ix) Parigraha-tjaga pratima, napuštanje bogatstva raspodelom imanja rodbini i generalnim vežbanjem za življenje teškog života asketizma .  

                  (x) Anumati-tjaga pratima, tj., uvećanje strogog življenja u pravcu asketizma i od uzdržavanje čak i od davanja saveta vezanih za porodične poslove i slično.  

                   (xi)Uddišta-tjaga pratima,tj., nakon odvojenosti od kućedomaćinskog života , povlačenjem u šumu i prihvatanje pravila za askete.

                 Kućedomaćin se savetuje da u skladu sa svojim mogućnostima i okruženjem napreduje korak po korak sve dok ne dostigne jedanaesti stepen, kada je potpuno spreman za praktikuje strogi put isposničkog života.

         (II) Pravila Ponašanja za Isposnike.

           Kad laik konzistentno poštuje pravila ponašanja za kućedomaćine I posebno nakon što dosegne sve pratime, on je kvalifikovan da postane isposnik.Na ovaj način postoji bliska veza između dva društvena reda, laika i isposnika. Red laika ( uljučujući i žene) je osnovni i , u mnogim slučajevima,pripremni za red monaha ( uključujući monahinje ). Usled ovako bliskih veza , možemo videti da se pravila za laike i askete ne razlikuju u vrsti već u stepenu.Ista pravila ponašanja koja poštuju laici se slede i od asketa sa razlikom da ih laici poštuju delimično ili manje doslovno a askete u potpunosti i oštrije .Tako Anuvrate, tj., mali zaveti, kućedomaćina postaju  Mahavrate, tj., veliki zaveti kada ih praktikuju askete.To je logično jer stepen askete označava apsolutnu odvojenost od sveta i jedini cilj im je koncentrisanje energije na dosezanje Mokše, tj., oslobođenja. Asketizam je viši kurs u duhovnom treningu i na tom stepenu se čine pravi napori radi presecanja upliva karme i otpadanje postojećih karmi u cilju dostizanja oslobođenja.Stoga su i najsitnija pravila ponašanja preporučena asketama koji treba da ih poštuju bez i najmanjeg kršenja.        

        Zaustavljanje upliva sveže karmičke materije u Atman ili dušu je poznat pod terminom Samvara i karakteriše ga sledeće :

(a)   Tri vrste Gupti, tj.,kontrole,

(b)    Pet vrsta Samiti, tj.,pažljivosti,

(c)  deset vrsta Dharme,tj., vrlina, i

(d) dvanaest vrsta Anuprekša, tj.,meditacija ili refleksija,

(e)  dvadeset i dve vrste Parišaha-Đaja, tj.,obuzdavanja patnji i

(f)  pet vrsta Ćaritra, tj., ponašanja.

       (a) Gupti : Upliv Karmi u Atman ili dušu je uzrokovano aktivnostima tela,govor i uma;stoga je za isposnike neophodno da ove kanale upliva drže pod strogom kontrolom, tj. da poštuju Gupti .Tri Gupti su regulisanje u odnosu na kontrolu nečije unutarnje prirode, odnosno,oni su diktirani principima samokontrole , (i) Prvi od njih je Mano-Gupti, tj.,regulisanje uma na takav način da se pruži prostor samo za čiste misli. (ii) Drugi Vag-gupti, tj.,regulisanje govora koga čini poštovanje tišine na određeni period ili govriti samo onoloko koliko je apsolutno neophodno. (iii) Treća je Kaja-gupti, tj., regulisanje nečijih telesnih aktivnosti.

     (b)Samiti : Potpuno je moguće da čak prilikom izvođenja svojih dužnosti I isposnici prekrše zavete.Stoga iz predostrožnistu postoje Samiti, tj., akti prepisane pažljivosti.Samiti su napravljeni sa ciljem razvijanja navike pažljivosti u skladu sa principima Ahimse, tj.,ne-povređivanja.Samiti su propisi za regulisanje pokreta tela i to:   

          (i) Irja Samiti ima za cilj regulisanja hodanja, kako se ne bi povredilo niti jedno živo biće.

         (ii) Bhaša Samiti reguliše oblik govora u cilju izbegavanja povređivanja tuđih osećanja  usled korišćenja vredjivih reči.         

          (iii) Ešana Samiti reguliše traženje ili ishranu hranom tako da se ne povredi niti jedno živo biće.                    
            (iv) Adana-Nikšepa Samiti  reguliše pokrete davanja ili uzimanja, Ili ostavljanja, bilo čega.         

             (v) Utsarga Samiti reguliše pokrete povezanih sa odgovorom na zov prirode itd.Sva tri Gupti  i pet  Samiti are su ponekad grupisani zajedno pod imenom "Ašta-Pravaćana-Mata", tj., "Osam majki Vere’’, zbog njihovog osnovnog karaktera.       

                 (c) Dharme :        Uglavnom usled uticaja Kašaya, tj.,strasti,da duša asimilira Karme, pošto četiri strasti Krodha, bes, Mana, tj., ponos, Maya, tj,obmana i   Lobha, tj., pohlepa, moraju biti blokirani kultivisanjem deset Uttama Dharmas, tj., Najuzvišenijih Vrednosti , i to:

                (i)  Uttama-Kšama, tj.,uzvišeno opraštanje,

            (ii)  Uttama-Mardava, tj., uzvišena nežnost ili poniznost,

   (i)    Uttama-Arđava,tj., uzvišena ispravnost ili časnost,

 

(iv) Uttam-Šauća, tj., uzvišena čistota,

(v)   Uttama-Satja , tj., uzvišena istinoljubivost,

(vi) Uttama-Samjama, tj., uzvišeno samo-uzdržavanja,

(vii)  Uttama-Tapa, tj., uzvišena strogost,

           (viii) Uttama-Tjaga, tj., uzvišena odvojenost,

(ix) Uttama-Akinćanja, tj.,vrhunska nevezanost, i  

(x)Uttama-Brahmaćarja, tj.,uzvišena apstinencija od seksa.

Ovih deset vrlina zajedno se nazivaju Dašalakšana Dharma, i.e. tj., deset obaveza.             

          (a)     Anuprekše : U cilju kultivisanja neophodnog religijskog stava,isposnikuje naloženo da konstantno razmišlja o dvanaest religijskih tema poznatih kao Anuprekše,  meditacije.   Naloženo je da ove Anuprekše trebaju biti meditirane ponovo i ponovo.Dvanaest  Anuprekše su sledeće:

             (i)Anitja anuprekše,  tj., sve je subjekt promene ili je prolazno.          

            (ii)Ašarana anuprekša,  tj.,nezaštićenost ili bespomoćnost. Osećanje da je duša nezaštićena od sazrelih Karmi, na primer, ili od smrti itd.          

             (iii) Samsara anuprekša, tj., svetovnost. Duša se kreće u krugu postojanja i nemože dosegnuti istinsku sreću dok se ne odvoji od svetovnosti.         

             (iv) Ekatva anuprekša, tj.,usamljenost.    Ja sam sam činilac delatnosti i uživalac njihovih plodova.            

              (v) Anjatva anuprekša, tj.,odvojenost.Svet, moj odnosi i prijatelji,moj um i telo, svi oni su različiti i odvojeni od mog istinskog soptva.                   

             (vi) Ašući anuprekša, tj.,nečistota. Telo je nečisto ili prljavo.

               (vii)   Ašram anuprekša, tj., upliv.          Upliv Karmi je uzrok mog svetovnog postojanja a one su proizvod strasti. 

                (viii) Samvara anuprekša, tj.,zaustavljanje. Upliv Karme mora biti zaustavljeno razvojem neophodnih vrlina.               

                (ix) Nirđara anuprekša, tj., otpadanje. Karmička materija mora biti uništena ili otrešena iz duše praktikovanjem trpljenja. 

                (x) Loka anuprekša, tj.,univerzum.  Priroda univerzuma i njenih konstitutivnih elemenata u svim njihovim širokim varijacijama dokazuje beznačajnost i bednu ništavnost čoveka u vremenu i prostoru.          

               (xi) Bodhi-durlabha anuprekša , tj.,retkost religijskog znanja. Teško je dosegnuti ispravnu veru, znanje i ponašanja.            

         (xii) Dharma anuprekša, tj., refleksija o pravoj prirodi religije I posebno o trostrukom putu oslobođenja kako propovedaju Pobednici.

          Ponekad se ove Anuprekše, nazivaju Bhavane, tj., kontemplacije.

              (e) Parišaha-Đaja :        U cilju ostajanja stabilnim na putu oslobođenja i uništenju Karmičke materije,isposnici treba da radosno podnose sve probleme koje mogu uzrokovati ometanje ili bol . Ovi problemi ili nevolje kroz koje će isposnici proći se nazivaju            Parišahe, tj.,patnje. Ima dvadeset i dve Parišahe koje će monasi neizbežno susresti monasi.       One su :

(i)       Kslzut, glad,

(ii)      Pipasa, žeđ,

(iii)     Šita, hladnoća,

(iv)     Ušna, vrelina,

(v)      Damšarnašaka_, ujedi insekata,

(vi)     Nagnja, nagost,

(vii)    Arati, nepoželjno okruženje, 

(viii)    Stri, seksualna strast, 

(ix)      Ćarja, previše hodanja,     

(x)       Nišadja, dugo sedenje u jednom položaju,

(xi)   Šajva, odmaranje na tvrdoj zemlji,

(xi)     Akroša, maltretiranje,

(xii)    Vadha, udaranje,

(xiii)   Jaćana,prošenje ,

(xiv)    Alabha, razočaranost kad nema hrane,

              (xvi)  Roga, zaraza,

        (xvii)  Trnaspaashq,, ubodi trnjem,

       (xviii)  Mala, okorela prljavšitna I nečistoća,

        (xix)  Satlćarapuruškara, nepoštovanje od strane ljudi,

        (xx)  Pragjna, necenjenje učenosti,

        (xxi)  Agjnara, preovladavanje neznanja, i

             (xxii) Adaršana, nedostatak znanja, na primer, neuspeh u dosezanju nadprirodnih moći čak i nakon velike pobožnosti i strogosti te početak sumnje u istinitost Đainizma i njegovog učenja.

               Ove Parišahe trebaju biti odbačene  bez žaljenja od strane isposnika koji žele oslobođenje od svih uzroka patnje.

               (f)    Ćaritra ; Od isposnika se takođe očekuje da žude za poštovanjem pet vrsti ponašanja koja su:

(i)                Samađika, jednakost,

            (ii)       : Ćhedapasthapaiaa,oporavak nakon neuspeha, -       

 (iii) Parilrara-Višuddhi,  čista i apsolutna nenasilnost,

           (iv)        Suk.rhma-Samparšija, potpuna oslobođenost od strasti,

       (v) Jathakjata, idealno ponašanje.

     Ovih pet vrsta ponašanja pomažu održanju duhovne discipline isposnika.

            Uz  Samvaru, i.tj., zaustavljanje upliva Karmičke mateirje ka duši,isposnici treba da žude za  Nirđarom, tj., postepenom uklanjanju Karmičke mateirje iz duše ako žele da nastave dalje na svom putu oslobođenja.Osnovni način za Nirjaru ,iotpadanje Karmi, jeste praktikovanje Tapa, tj,,strogosti ili trpljenja, koje je uključeno u ispravno ponašanje .Tapa, tj.,, trpljenje je dvostruko, (a) Badaya tapa, spoljašnje strogosti,koje se odnose na hranu i fizičke aktivnosti i (b) Abhyantara Tapa, i.e.tj.,unutarnje strogosti, što znači duhovna disciplina.Oba ova tipa Tapasa se dele na šest vrsta:

(a) The Bahya Tapa : Šest spoljašnjih strogosti su:

(i) Anašana, post,         

             (ii) Avamodarja, jesti manje nego što možemo ,         

              (iii) Vritti-Parisamkhajd davanje mentalnog zaveta o prihvatanju hrane samo od kućedomaćina pod određenim uslovima a da pri tom niko nezna za naš zavet,

          

              (iv)      Rasa-Paritjaga, i.e. dnevna odvojenost od jednog ili više od šest vrsta delikatesa I to : ghi (pročišćeni puter), mleko, kajmak,šećer,so I ulje.             

               (v) Vivikta-Šajjasana, sedenje i spavanje na usamljenom mestu, bez društva i  

             (vi ) Kajaleša, iumrtvljivanje tela onoliko dugo dok nam um nije uznemiren.  

          ( b) Abhjantra Tapa : Šest unutrašnjih vrsta strogosti su :

(i) Prajašćitta, ispovedanje ili priznavanje grehova

(ii) Jinaja, ozbiljno ili plemenito ponašanje,

(iii) Vaijavrtja, služenje drugih svetih osoba,

(iv) Svadhjaja, proučavanje spisa,

(v)  Vjutsarga, odustajanje od vezivanja za telo, i

(vi) Dhjana, koncentracija uma.

         Ove spoljašnje i unutrašnje strogosti pokazuju koliko rigorozan život isposnici treba da upražnjavaju.Iposnik treba da održava telo sa minimumom hrane i maksimalnim naporom za dosezanje svog duhovnog ideala. U Đainizmu je razvijena obimna tehnika posta i isposnici se treniraju tokom života tako da u samrtnom času on preduzima dobrovoljni post i lako napušta telo kako kad neko odbaci staru stvar. Isposnik uvek vežba post tako što čini seriju postova različitih vrsta.        

                Među unutrašnjim zavetima,posebna pažnja se pridaje Dhjani, i.odnosno meditaciji, jer se ona smatra najvažnijom duhovnom vežbom jer samo uz pomoć nje duša može napredovati na putu oslobođenja i uništenju sve Karme. Vezanost za lepo i averzija ka lošem treba bitiodbačena radi dostizanja koncentracije uma koja je neophodna za uspešnu meditaciju.Uvek se naglašava da Šukla Dhjana , čista meditacija, na kraju vodi dušu do oslobođenja jer je Šukla Dhjana, način za kompletan pretsanak fizičkih,verbalnih I memntalnih aktivnosti. Kad čitav tovar karmi bude istrošen poštovanjem pravila ponašanja prepisane u đainskoj etici, duša odlazi na vrh univerzuma gde zauvek borave oslobođene duše.