Jainworld
Jain World
Categories of Serbia Legacy Of Mahavira
  Predgovor
Tradicija Tirthankara
Istorijat Đaina Tradicije
Đaina Tradicija i Buddhizam
Đaina Tradicija i Hinduizam
Đaina Tradicija i Arheološki Dokazi
Đaina i Vedske Religijske Tradicije
Zemlja i Roditelji
  Rođenje i Detinjstvo
  Mladost i Stremljenja
  Velika Odvojenost
  Praksa Trpljenja
  Dosezanje Sveznanja
  Njegov Prvi Govor i Ganadhara
  Njegova Propovednička Turneja i Sledbenici
  Njegov Poslednji Govor i Parinirvana
  Filosofske Doktrine
  Doktrina Karme
  Doktrine Najavada i Sjadvada
  Doktrina Puta Oslobođenja
  Etičke Doktrine
  Uspostavljanje Društvene Jednakosti
  Emancipacija Žena
  Ulivanje Samopouzdanja
  Naglasak na Ne-nasilju
  Insistiranje na Toleranciji
  Ohrabrivanje Društveno Korisnog Rada

(4) Naglasak na Ne-nasilju:

Tirthankara Mahavirin najodređeniji prilog čini njegov ogroman naglasak na poštovanje Ahimse, odnosno nepovređivanje živih bića od stane svih osoba do najviše moguće mere.Ahimsa u njenom punom značaju je bila prepoznata i propovedana od strane dvadeset i tri Tirthankara koji su prethodili Tirthankara Mahaviri.U stvari,filosofija i pravila ponašanja u Đainskoj religiji se zasnivaju na čvrstom temelju Ahimse,koja se kroz nju široko i dosledno proteže, praćena njenim logičnim zaključkom.Zato je Đainizam postao sinonim za Ahimsu a Đainska religija se smatra religijom Ahimse.Značaj ovog osnovnog principa Ahimse je snažno ojačan o strane Tirthankara Mahavire jer je praksa činjenja nasilja pod različitim izgovorima bila uobičajena u to vreme.

                Tokom Vedskog perioda se pridavala najveća važnost izvođenju žrtvovanja u cilju obezbeđivanja Božije naklonosti odnosno uklanjanju njegovog besa.Žrtvovanja su bila kompleksna,komplikovana i uslovljena različitim ograničenjima.No,ona su svakako bila sastavni deo religijskog života ljudi.Posebna karakteristika tih žrtvovanja je bila u tome da su ona bila praćenja klanjem životinja.Pošto su žrtvovanja bila uglavnom u obliku žrtvovanja životinja, uključivala su u sebe Himsu do velikih razmera.               Uz ovu praksu, ishrana mesom ili nevegetarijanskom hranom je bila veoma popularna među različitim delovima društva.Ljudsko Rigvedskog perioda, uključujući Brahmane,su bili se hranili mesom i praktično sve važnije ceremonije su bile praćene klanjem živtinja. Mesnate ponude Bogovima,a vernici,uključujući sveštenike,su nakon toga jeli te ponude.Čini se da bikovi i krave takođe nisu bili pošteđeni klanja.    Bio je običaj da se odeđeni gosti dočekuju sa obrocima sačinjenim od govedine.Na ceremonijama venčanja su se klali bikovi,očigledno radi ugošćavanja zvanica.U stvari,žrtvovanje goveda nije bilo samo za određene goste ili prilikom venčanja već i obaveza tokom odrđenih povoda i ceremonija.Kod  Šradha, ili periodičnih ponuda precima ,preporučivano je žrtvovanje krava,uz dodatak riže,susama, voća itd.,što bi pretke držalo sitima čitav mesec,meso koze šest meseci, dok ih je biftek zadovoljavao čitavu godinu.             Meso je bilo skoro obavezno za Annaprašanu, tj.,ceremonije prvog uzimanje čvrste hrane kod deteta,pa sve do smrti I kremacije,žrvovanje je bilo obavezno tokom većeg broja ceremonija u životu pojedinca.

            

             Tirthankara Mahavira je sproveo opsežan napad usmeren protiv ishrane mesom i izvođenje žrtvenih rituala propagirajući princip Ahimse, tj., ne-povređivanja živih bića.U stvari,u svim svojim propovedima Tirthankara Mahavira je neizostavno stavljao veliki naglasak na poštovanju Ahimse jer je princip Ahimse logičan proizvod osnovne Đainske metafizičke teorije da su sve duše potencijalno jednake.Stoga je on uveravao da ni jedno biće nevoli bol,da niko ne čini ono što sam ne bi želeo da drugi čine njemu .Pošto sva živa bića imaju dušu, princip ne-povređivanja je logično bio proširen na sva živa bića.Sistematski je objasnio princip  Ahimse do najmanjeg detalja.Smatrao je da postoji tri oblika povređivanja ili nasilja:

(i) fizičko nasilje, koje podrazumeva ubijanje,uzrokovanje bilo kakvog izičkog bola, (ii) verbalno nasilje koje se ogleda u korišćenju gubog govora , i (iii) mentalno nasilje ,koje podrazumeva zla mišljenja o drugima.Dalje,jasno je rekao da nasilje ili povređivanje treba biti izbegavano na tri načina, odnosno, netreba biti počinjeno,odobreno ili nameravano.Šta više,od pet glavnih Vrata, tj., zaveta, prvo mesto je dato poštovanju Ahimse. Dodatno, Ahimsa se smatra glavnim zavetom a preostala četiri su smatrana uglavnom kao detalji osnovnog zaveta.

            

                 Sva ova propovedanja Tirthankara Mahavire u vezi stiktnog poštovanja principa Ahimse do maksimuma od strane svakog pojedinca,ostavilo je dalekosežne posledice na društvenom polju.Običaj izvođenja žrtvenih rituala a naročito klanje životinja u vreme žrtvovanja je drastično smanjeno.Takođe,ubijanje životinja u lovu,iz sporta ili radi ukrasa je u mnogome smanjeno. Dalje,ubijanje životinja i ptica radi ishrane njihovim mesom u obliku dijeta je polako prestalo da bude popularno.Na taj način je povređivanje živih bića veoma smanjeno a praksa vegetarijanske ihrane je postala prihvaćena u velikom delu društva u različitim delovima zemlje.S tim u vezi, Dr. N. K. Dutt ( u svojoj knjizi ‘Začetak i Rast Kasti u Indiji’ /’Origin and Growth of Caste in India’) ocenjuje da je “Žrtvovanje životinja bila duga praksa među Arjanima a poštovanje autoriteta Veda koje su obavezivale na žrtvovanje životinja,da je ukidanje žrtvovanja, čak i krava,bio vrlo spor process,koji je zahvatio samo manjinski,intelektualni deo naroda, i možda uopšte i ne bi uspeo da Đainizam i Buddhizam nisu preplavili zemlju i okrenula narod učenjem o Ahimsi i nepotrebnosti žrtvenih rituala.’’            

               Tako je Tirthankara Mahavira naglašavao činjenicu da je svako biće sveto I dostojanstveno samo po sebi te da stoga to moramo poštovati kao što očekujemo da drugi pošptuju to isto u našem slučaju. Takođe je čvrsto naglašavao da je život svet bez obzira na vrste,kasu ,boju,poreklo ili nacionalnost.Na tim osnovama je branio princip ‘Živi i puti druge da žive’ .Na ovaj način,Tirthankara Mahavira  je ubedio ljude da je praktikovanje Ahimsa ,pojedinačno i kolektivno, vrlina i pokazao da Ahimsa ima pozitivnu snagu i univerzalni značaj.

                Pošto princip Ahimse prožima živo Đaina, Đainska kultura je opisana Ahimsa kultura. Ako su Đaini po ičemu poznati to je usled razvoja kulture Ahimse  jer su je oni praktikovali i propagirali još od najdrevnijih vremena.Drevnost I kontinuitet kulture Ahimsa kulture je omogućena neprekidnim naporima Đainskih Aćarya, tj.,svetaca. Prirodno,gde su god Đaini u većem broju i imaju neki uticaj, oni pokušavaju da rašire kulturu Ahimsa među ljudima. Zato nalazimo da države Guđarat i Karnataka,koje su bile uporište Đaina od samog početka, većinski vegetarijanske.U stvari,poznato je da kao rezultat aktivnosti Đaina kroz mnogo vekova Ahimsa i dalje čini osnovu Indijskog karaktera u celini.