UVOD

 

1.1 PREDGOVOR

Čovek je obdaren sposobno�ću da misli.Kao svesno biće,poku�ava da shvati smisao �ivota i prirodu univerzuma oko njega,tragajući u različitima pravcima.Takva spekulacija kulminira u sistematskom rezonovanju.

Njegov trud daje izvesne rezultate.Formira određene koncepte i prilagođava tok delovanja radi svog napretka.Čovek je takav od pamtiveka.Napor ljudskog intelekta daje zamah filosofiji-teoriji o �ivotu i prirodi univerzuma,i religiji-pravilima pona�anja radi duhovnog napretka.

1.2 ISTORIJSKO ZALEĐE

Zora ��Istorijskog Perioda��,negde između desetog i sedmog veka pre Hrista,je bitna za istoriju čovečanstva.

Taj period svedoči o razvoju ljudskog duha i nastojanja.Intenzivni talasi aktivnosti ljudskog intelekta su prekrili mnoge prostore koje je čovek nastanio tokom Bronzanog Doba.Zaratustra je dao novu veru Iranu;Konfučije i Lao Ce su podučavali mudrosti u Kini;Jevreji su osvajanjem Vavilona razvili nepokolebljivu veru u Jehovu;Grčka je postala pionir evropske kulture a njeni filosofi su prionuli na probleme �ivota i postojanja;osnovan je Rim.

U to vreme,situacija u Indiji je bila potpuno drugačija.Veoma kompleksna civilizacija i suptilna kultura je vekovima u njoj cvetala (1).

U njoj je postojao neprekidni razvoj uma i duha, i jedno sve pro�imajuće ključanje je tkalo sukno indijske kulture.Vekovima stari san o sveop�tim osvajačima (ćakravartiji), i na političkim i na religijskim poljima, je bio u procesu ostvarenja.Očigledno je , iz filosofije Upani�ada, da su ljudska inteligencija i metafizički koncepti bili dovoljno razvijeni u Indiji pre pojave takozvane zore ��Istorijskog Perioda��.Postojali su temelji na kojima su kasnije izgrađeni čuvenih �est sistema indijske filosofije.

Ideje razvijane od starne svetih ljudi Upani�ada su vodile do očekivanja koja su bila ispunjena u kasnijim periodima.One nas snabdevaju dokazima o tome da su počeli nastajati različiti pogledi na svet.Značajna intelektualna aktivnost se odvijala u različitim pravcima i čekala je svoju punu filosofsku zrelost.

�esti vek p.n. ere označava početke filosofskih spekulacija u mnogim zemljama,naročito u Grčkoj.Međutim,u Indiji,to je bilo doba značajnog filosofskog napretka.Na drugim mestima,filosofija i religija su krenule sasvim različitim i nezavisnim putevima.Mada su se ova dva puta ponekad ukr�tala i uticala jedan na drugi,filosofija i religija nisu nikad utonuli jedno u drugo.Sa druge strane, u Indiji,nije bilo,niti jeste,moguće razlikovati to dvoje.Za razliku od Grčke,indijska filosofija nije bila ograničena na akademije.Ona je bila religija masa.Dok su indijski sveti ljudi i intelektualci nalazili re�enja za �ivotne probleme i probleme postojanja,koji su u osnovi bili filosofski,njihova učenja su kreirala i oblikovala komponente religijskog sistema.Tokom vremena,ovi mislioci su postali proroci i sveci za njihove religiozne sledbenike.
 

1.3 PARALELNI RAZVOJI U INDIJSKOJ KULTURI

Postojala su dva paralelna razvoja misli u glavnom toku indijske filosofije; jedan je nagla�avao princip samo-discipline i ne-nasilja (ahimsa), a drugi,�rtvene du�nosti,radi spasenja ljudskih bića.Postoje dokazi koji sugeri�u da su religijske i filosofske ideje bile prisutne u svesti ljudi čak i pre dolaska Arjanske rase u Indiju.

U �estom veku pre n.e.,de�avao se procvat ideja koje su vodile ka novim filosofskim ciljevima i religijskim sistemima,često revolucionarnog karaktera.Rast novih religijskih sistema i filosofskih doktrina modifikovao je osnovu budućnosti.Ovi sistemi su imali malo toga zajedničkog sa vedskim ritualima.Zajednička osobina im je bila sloboda misli.

Brahmanistički spisi su formulisali četiri �ivotna nivoa(a�rama): učenički,kućedomaćinski,pustinjački i asketski,koji su se oslobodili obaveza vladajućih religijskih ideja i praksi,predstavljajući nove fundamentalne probleme �ivota i postojanja.Njihov broj je rastao a njihov stalni pokret ih je dovodio u čest kontakt jednih sa drugima.Rezultat je bio sna�na reorijentacija religijskog �ivota i nastanak dvostruke reakcije.

Prvo,radoznali um je bio u potrazi za vi�im znanjem (para vidija) koje je neuni�tivo(ak�aram).Filosofski um Upani�ada se okrenuo ka Vedanti(2) istovremeno se okrenuv�i protiv �rtvovanja.

On je predstavio novi element prosvetljenja (gjana marga) kroz meditaciju (dhjana) umesto tradicionalnog pristupa �rtvenim radnjama (karma marga).Meditaciji je data veća vrednost u novoj �emi filosofskog razvoja.Kao rezultat,pojavilo se vi�e neustra�ivih mislilaca,od kojih su neki �eleli da u potpunosti odbace Vede i koji su im se otvoreno protivili.Đainizam i budizam,između ostalih,odra�avali su sna�an sistematski i filosofski odklon od ogromnih i komplikovanih vedskih �rtvovanja i ceremonija.

Drugo,nastao je monoteistički pokret koji je negirao potrebu,ako ne i postojanje,vedskih bogova zajedno sa potrebom za brahmanima u duhovnim stvarima,i prihvatanje predanosti(bhakti marga) kao način zadovoljenja Bogova poput Vi�nua ili �ive.

Intelektualci su,odbaciv�i Vede kao izvor znanja i predanosti,nagla�avali sna�an sistem discipline baziran na moralnom kodu i duhovnim praksama. Takođe si bili protivnici kastinskog sistema,naročito velikih pretenzija brahmana.Te osobe su od strane tradicije i ortodoksije nazivani ��heterodoksnim�� misliocima.Verovali su da je �ivot pun teskobe i da je izlaz samo u meditaciji o predanosti najvi�oj istini.

Rastom heterodoksnog pokreta,gomila �rtvenih rituala i ceremonija koji su bili uključeni i podr�ani od Veda,počeli su da nestaju.Nastao je novi i sna�an religijski tok za Apsolutom .Ova ideja je postepeno stekla dominantan karakter indijske kulture u budućim generacijama.

Dr. K. M. Mun�i je taj razvoj opisao na sledeći način:

�� Davno pre zore �Istorijskog perioda�,centralna ideja je već postala jasna u odnosu na inkoherentne potrebe koje su prolazile pod imenom dharma.Čovek nije puzeći crv već �sopstvo�,su�tina je u nadfizičkoj sudbini koja mo�e biti dosegnuta prevladavanjem beda kojih čovek na zemlji ima i previ�e;ovo ovladavanje mo�e biti stečeno integrisanjem ličnosti uz pomoć samo-discipline kako bi uzdigla �sopstvo� iznad toka prolaznog čulnog iskustva.Disciplina podrazumeva dupli proces,napu�tanje pohlepe za �ivotom i �irenje ličnog sopstva u univerzalno sopstvo.Kraj ove discipline je različito nazivan:

Samo-realizacija (siddhi)

emancipacija (mukti, mok�a)

sloboda (nirvana)

prosvetljenje (gjana)

bla�enstvo (ananda)

U su�tini,to je bila apsolutna integracija ljudske ličnosti (kaivalja) slobodne od ograničenja vezanosti i straha.(3)

Ovo iskustvo različitih filosofskih teorija i interpretacija,je bilo ono �to je Mahavira nasledio. Stanje koje je bilo moguće dosegnuti ,a �ivotni problemi i misterije univerzuma bile otkrivene, bez pretpostavke o postojanju Boga ili otkrovenjem njegove volje. Vardhamana Mahavira i Gautama Buddha su postavili čvrstu osnovu za ovaj intelektualni imid� Indije.Bhagavan Mahavira je poku�ao da izgradi logički sistem intelektualnog napora i religijsku organizaciju baziranu na individualnom iskustvu,individualnim naporom i za individualno spasenje.��

1.4 DREVNOST ĐAINIZMA

Đainizam sadr�i tragove najranijeg razvoja filosofskog razmi�ljenja u istoriji čovečanstva.Op�te je priznato da je đainska filosofija bila dovoljno napredna pre desetog veka pre n.e.Raniji tragovi đainizma su,ipak,izgubljeni u drevnosti,a dostupni izvori informacija ne pru�aju nadu njihovog otkrivanja.

Prema tradicionalnoj đainskoj knji�evnosti,postojala su dvadest i četiri Tirthankara koji su uspostavljali religijski poredak u različita vremena.Istorijski detalji o prvih dvadeset i dva Tirthankara nisu poznati,mada tradicionalni opis koji nalazimo u đainskoj kni�evnosti nije potpuno nedovoljan za razumevanje linije đainske misli.Prema tradicionalnim informacijama,đainizam je propagiran od strane k�atrijskih (ratnička klasa) prinčeva.On je odbijao,eksplicitno ili implicitno,brahmansku tvrdnju da su Vede nepogre�ivi izvor duhovnog znanja i stoga,rituali u njima opisani,donose spasenje.

�ivoti i učenja poslednje dvojice Tirthankara,Bhagavana Par�vanatha i Bhagavana Mahavire,su istorijske činjenice.Od njihovih vremena pa na ovamo,imamo jasnu osnovu rasta đainske religije i filosofije.Istorijski,priznato je da se,davno pre Hri�ćanske Ere,đainska metafizička misao kristalizovala u konačnu filosofsku �kolu.Obele�avalo ju je značajan odklon od vedskog sistema i stoga je bila smatrana za heterodoksnu misao.To nije bila samo reforma ortodoksne religije već potpuno odvojeni religijski sistem.

1. The Story of Civilization: Part I. Our Oriental Heritage by Will Durant, Simon and Schuster, New York, 1935, pp.394-396.

2. Su�tina Veda,koja je i zadnji deo Vedske knji�evnosti.

3. The History and Culture of the Indian People: The Age of Imperial Unity, Vol, II. R. C. Majumdar, General Editor;

Bharatiya Vidya Bhayan, Bombay, 1968.