Jainworld
Jain World
Categories of Serbia  Panoramic View of Jainism
 

UVOD

MAHAVIRA ľ DVADESET I ČETVRTI TIRTHANKARA
  ĐAINSKA FILOSOFIJA
ODREĐENE POSEBNE OSOBINE ĐAINIZMA
BIBLIOGRAFIJA

 

2.1 ZIVOTNA SKICA BHAGAVANA MAHAVIRE

Djainska tradicija govori o dvadeset I ─Źetiri Tirthankara (prevodioci preko toka postojanja),od kojih je svaki propovedao doktrinu za svoje doba.Prvi od njih je bio Bhagavan Ri┼íabhadeva koji je propagirao religiju nenasilja (ahimsa dharma),pre dolaska Arijevaca u Indiju.Poslednji od njih je bio Bhagavan Mahavira,koji je ┼żiveo od 599 godine p.n.e. do 527 godine p.n.e..Obnovio je doktinu nenasilja propovedanu od Bhagavana Ri┼íabhadeva.Gosala Makkaliputta,lider A─Ĺivika ┼íkole,I Gautama Buddha,osniva─Ź Buddhizma su bili Mahavirini savremenici.

Mahavirini roditelji su pripadali lai─Źkim sledbenicima Bhagavan Par┼ívanatha,dvadeset I tre─çeg Tirthankara,sina kralja A┼ívasene I kraljice Vama iz Varanasija.Par┼ívanatha je bio ku─çedoma─çin trideset I dve godine,a zatim je postao asketa,te je nakon vr┼íenja strogosti tokom ─Źetrdeset I osam dana,dosegao prosvetljenje ( sveznanje).┼Żiveo je punih sto godina I dosegao nirvanu na planini Sammeda┼íikhar,nekih 250 godina pre Mahavire.

Mahavira je ro─Ĺen na trinaesti dan svetle polovine ─ćaitre,prvog meseca Indijskog kalendara,sto odgovara 30.Martu 599 godine p.n.e., u predgra─Ĺu Vaisalija zvanog Kundgram,sada poznatom kao Basukund,Roditelji su mu bili Siddharta,imu─çni plemi─ç I Trisala,koja je bila sestra ─Źuvenog Li─çhavi princa iz Vai┼íalija po imenu ─ćetaka.Pravo Mahavirino ime je bilo Vardhamana.Njegovo poznatije ime ,Mahavira, je dobio kasnije.─îesto je nazivan ÔÇťpo┼ítovani princ MahaviraÔÇŁ.

Mahavira je postao monah u tridesetoj godini ┼żivota.Praktikovao je o┼ítar asketizam (tapas─çarja) tokom ostatka zivota,odbaciv┼íi ode─çu I lutaju─çi kao monah ÔÇťobu─Źen u neboÔÇŁ (digambara).Njegov oblik meditacije,dani podvi┼żnistva I navike su postale primer religijskog ┼żivota monasima.Njegov duhovni napor je trajao dvanaest godina.Tokom tog perioda podvi┼żnistva,Mahavira je sreo nekoliko monaha koji su obogatili njegovo duhovno iskustvo.

Godine 557. p.n.e. ,nakon dvanaest godina strogosti I meditacije,na deseti dan svetle polovine meseca Vai┼íakha,drugog meseca po indijskom kalendaru,Mahavira je dosegao sveznanje ( apsolutno znanje).Od tada po─Źinje njegova karijera kao onog ko pokazuje put i religijskog u─Źitelja.

Narednih trideset godina,Mahavira,lutaju─çi asketa,propovedao je doktrinu ve─Źne istine.Osam meseci u toku godine je lutao a preostala ─Źetiri meseca ki┼íne sezone (─çhaturmasja) bi provodio u ve─çim gradovima kao sto su ─ćampa,Vai┼íali,Radjagraha,Mithila I ┼áravasti.Privla─Źio je ljude svih zanimanja,bogate I siroma┼íne,kraljeve I obi─Źan narod,mu┼íkarce I ┼żene,prin─Źeve I sve┼ítenstvo,dodirljive I nedodirljive.Brojni kraljevi,njegovi savremenici,I plemstvo,dolazili bi da slu┼íaju njegove govore I postajali njegovi u─Źenici.

Na petnaesti dan tamne polovine meseca Kartika,osmog meseca po indijskom kalendaru,527. godine p.n.e.,u dobi od sedamdeset I dve ,Tirthankara Mahavira je dosegao nirvanu u mestu zvanom Ma─Ĺ─Ĺhima Pava,dana┼ínji Pavapuri u okrugu Patna,indijske drzave Bihar.U no─çi spasenja,kraljevi I vodje dva klana,Malle I Li─çhavi,su se skupili I proslavili Festival Svetla (Dipavali) u njegovu ─Źast.

2.2 NEKE ZNACAJNE POENTE.

Iz gore navedenog,mogu se izvu─çi neke zna─Źajne stavke o ┼żivotu I u─Źenju Bhagavan Mahavire.

(1) ─Éainizam je postojao pre Mahavire a njegova u─Źenja su bazirana na njegovim prethodnicima.Tako,za razliku od Buddhe,Mahavira je bio vi┼íe reformator I propagator postoje─çeg religijskog reda a ne osniva─Ź nove vere.Sledio je ve─ç razvijenu liniju svog prethodnika Tirthankara Par┼ívanatha.Ipak,Mahavira jeste reorganizovao filosofske ciljeve ─Ĺainizma da bi odgovarale njegovom vremenu.

(2) Mahavaira je bio briljantna li─Źnost.Zauzima jedinstveno mesto me─Ĺu najve─çim ljudima sveta,bio je oaza u pustinji konfuzije oko krajnjeg cilja ljudskog ┼żivljenja.Bio je I filosof I Tirthankara.Kao filosof,tragao je za re┼íenjem ┼żivotnih problema .Kao Tirthankara,dao je novi smisao Dharmi propovedanom od strane njegovih prethodnika.Mahavira je prihvatio dva koraka u otkrivanju stvarnosti:

Prvi-izmirio je ostvarenja unutarnjih spoznaja sa svetom razuma i

Drugi- istra┼żivao je prirodu ┼żivota I postojanja kroz licna zapa┼żanja,znanje I iskustvo.

(3) Mahavira je bez sumnje bio proizvod najboljeg iz Aryanske kulture.Osim ┼íto je nasledio filosofiju svojih prethodnika,bio je inspirisan I drugim indijskim ┼íkolama misli.Savremeni ideali slobode od svetovnih patnji I misli o transmigraciji su veoma mnogo zaokupljali njegov um.To ga je odvelo ka cilju integrisane li─Źnosti kroz pobedu nad ljudskim slabostima.Srodne snage su se ujedinile protiv Brahmanisti─Źke tradicije,ra─Ĺajuci teoriju odricanja I samospoznaje (Nivritti Marga).Bio je na ─Źelu tog previranja na intelektualnom,duhovnom I dru┼ítvenom nivou.Dalje,predstavio je u─Źenje o relativnom pluralizmu (Syadvada),tj u─Źenje o izdvojenim I suprotstavljenim stvarima koje su ipak vezane u jedan skladan sistem.Tako je striktno,detaljno proucavanje postalo glavna karakteristika njegovog prilaza.Duhovna snaga I moralna veli─Źina Mahavirinog nauka je impresionirala ljude.On je religiju predstavio jednostavnom I prirodnom,slobodnom od elaborativne ritualne slo┼żenosti.Njegov nauk tezi ka izvornoj lepoti I harmoniji.Mahavira je u─Źinio ─Ĺainizam klju─Źnom ta─Źkom i studentima drugih ┼íkola misli

(4) Mahavira je nagla┼íavao potrebu sveobuhvatnog vi─Ĺenja-mnogostrukost uglova posmatranja (anekantavada).Za njega,ne postoji pitanje uzdizanja ili dominacije ne─Źijeg duhovnog ili ideolo┼íkog vi─Ĺenja.Po njemu,razli─Źita mi┼íljenja su prirodna ljudska sklonost.Mudrost,ipak,le┼żi u uskla─Ĺivanju tih razli─Źitosti.

(5) Mahavira je bio vrlo uspe┼ían u iskorenjivanju iz ljudskog uma koncepta o Bogu kao stvaraocu I za┼ítitniku.Takodje je negirao bogoslu┼żenje ( jednog ili vi┼íe bogova) kao na─Źin spasenja.Pou─Źavao je ideji superiornosti ljudskog ┼żivota I nagla┼íavao je va┼żnost pozitivnog.Njegova poruka o nenasilju (ahimsa),istini (satya),po┼ítenju (a─çhaurja),celibatu ( brahma─çarja) I neposesivnosti (aparigraha) je puna op┼íte samilosti.Govorio je da ┼żivo telo nije samo integracija organa vec I prebivali┼íte du┼íe koja potencijalno ima beskrajnu percepciju (ananta dar┼ían),beskrajno znanje (ananta gjana),beskrajnu snagu (ananta virja) I beskona─Źno bla┼żenstvo (ananta sukha).Mahavirina poruka odra┼żava slobodu I duhovnu radost du┼íe.

(6) U vezi duhovnosti,po Mahaviri,I mu┼íkarci I ┼żene su jednaki.Primamljivost odvojenosti I oslobo─Ĺenja je privla─Źila I ┼żene.Mnoge od njih su sledile Mahavirin put I odvojenost od sveta u stremljenju ka duhovnom napredovanju.

(7) Kao I Buddhizam,─Éainizam je tako─Ĺe dobijao kraljevska pokroviteljstva.Kralj Magadhe,┼árenika I Mahavirin ujak,─ćetak,izmedju ostalih,su bili odani Mahaviri.Ipak,prihvatanje Mahavirinog u─Źenja od strane naroda je bio najva┼żniji faktor u tome.

Ukratko,Mahavira je doprineo procesu ujedinjenja Indije I razvoja kolektivne svesti integrišući Arjanske I pre-Arjanske elemente u skladnu kulturu I duhovnost.

Par vekova nakon Mahavirine nirvane,─Ĺainski religijski red (Sangha) je sve vi┼íe ja─Źao I postajao slo┼żeniji.Desili su se neki raskoli oko zanemarljivih stavki koje nisu zadirale u izvorna u─Źenja Tirthankara.Kasnije generacije su svedo─Źile o uvodjenju ritualisti─Źke slo┼żenost koja je maltene postavila Mahaviru I Tirthankare na tron bo┼żanstava.Mahavirina ravnodu┼ínost ka slu┼żenju Boga je bila u senci uloge koju je stekao a koja se normalno dodeljuje Bogu u drugim religijama.