Jainworld
Jain World
Categories of Serbia  Panoramic View of Jainism
 

UVOD

MAHAVIRA – DVADESET I ČETVRTI TIRTHANKARA
  ĐAINSKA FILOSOFIJA
ODREĐENE POSEBNE OSOBINE ĐAINIZMA
BIBLIOGRAFIJA

 

ĐAINSKA FILOSOFIJA

Tokom perioda svog duhovnog podvižništva,Bhagavan Mahavira je razvio sažaljenje zbog patnji ,ideju svetosti svih oblika života,liberalnost i samilost prema svima i toleranciju ka svim religijkim pogledima.Svoj duhovni red je organizovao na temeljima svog iskustva.Njegove filosofske ideje su imale osvežavajuće privlačnu poruku za zdravorazumskog čoveka.Neki ciljevi njegove filosofije su podvučene u narednim redovima.
 

3.1 MNOGOSTRUKOST TAČAKA GLEDIŠTA  (ANEKANTAVADA) I RELATIVIZAM

(SJADAVADA)
 

Glavna tačka doktrine mnogostrukosti gledišta jeste da ljudsko znanje nemože biti oslikano u terminima religijskih boja.Znanje ne poznaje ograničenja i granice.

Religija i filosofija nisu ograničene na određenu zemlju,period ili grupu.Različita gledišta su više dodatak ljudskom znanju.Kada se zajedno pogledaju,ona daju sliku univerzalne stvarnosti.Šta više,znanje o stvarnosti se nemože steći putem čula.

Šta god opazimo putem čula je uglavnom pojavnost,a ne svet stvarnosti.Ako želimo da dosegnemo stvarnost,moramo se odvratiti od sveta čula u svet unutrašnjeg iskustva.Kroz kombinaciju pravilnog opažanja (samjak daršan),pravilnog znanja (samjak gjana) i pravilnog ponašanja(samjak ćaritra),dolazimo do samo-spoznaje i razumevanja prirode stvarnosti.

Temeljna filosofska osnova đainizma je stoga sveobuhvatno viđenje stvarnosti.Đainska filosofija ukazuje na to da je krajnja stvarnost kompleksna u karakteru i u cilju shvatanja njene prirode,moramo je ispitati sa različitih tačaka viđenja.Priklanjanje određenom aspektu stvarnosti a odbacujući druge aspekte može poslužiti pod određenim okolnostima,ali je to samo delimično viđenje stvarnosti.

Naglašavanje određenog aspekta stvarnosti ne samo da iskrivljuje stvarnost,već vodi u dogmatsko ropstvo,opšte nerazumevanje i sukob interesa.Radi prepoznavanja prirode stvarnosti u svoj njenoj punoći,trebamo razmotriti raznolikost aspekata pre donošenja bilo kakvog zaključka.

Logički problem navedenog procesa je taj da uvek imamo mogućnost više tačaka viđenja u odnosu na isti objekat.Isti objekt može imati dva glavna kontradiktorna viđenja i stoga može biti opisan sa tačke da on postoji (asti) i sa druge tačke,da on ne postoji(nasti).

Svako viđenje je istovremeno i ’’jeste’’ i ’’nije’’ i sigurno je nemoguće govoriti o istom iz samo jednog ugla gledanja.Dve mogućnosti,jedna afirmativna(asti) a druga negacijska(nasti) se uvek potvrđuju pozivanjem na četiri aspekta objekta:

supstanca (dravja)

mesto (kšetra)

vreme (kala)

oblik (bhava)

Stvar jeste ili postoji u odnosu na svoju supstancu, ali i nepostoji u odnosu na druge supstance.Uzmimo primer nameštaja.On može biti sačinjen od običnog drveta a može biti ofarban tako da izgleda kao da je od ružinog drveta.Dakle,nameštaj jeste (postoji kao ) obično drvo,ali nije (ne postoji kao ) ružino drvo.

Slično,stvar postoji na svom određenom mestu ali i nepostoji,u isto vreme,na nekom drugom mestu.Dok je krava u svojoj štali,nije na poljani.

Ponovo, stvar je u svom vremenu a nije u drugom.Rađa Rammohan Roj je postojao pre Gandhija,ali ne postoji nakon Gandhija.

Može i obrnuto,stvar,dok postoji u jednom obliku ne postoji u drugom.Voda nakon zamrzavanja postoji kao čvrsta ali ne postoji kao tečna.

Ova četiri aspekta čine asti-nasti-vadu. Ona predstavlja pragmatično viđenje u kojem objekt može biti afirmativno opisan sa jedne tačke gledišta po svom sastavu,mestu,vremenu i obliku,i opisan negacijski sa tačke gledišta supstance,mesta,vremena i oblika druge stvari.

Stoga je jasno da oba viđenja,afirmativni i negacijski,jesu tačni pozivanjem na isti objekt stvarnosti..

Ukratko, asti-nasti-vada računa na kontradiktorne osobina asti (’’jeste’’) i nasti(’’nije’’) za istu stvarnost.

Interesantno je ovo uporediti sa Hegelovim dijalektičkim principom koji kaže da ideja ili događaj (teza) generiše svoju suprotnost (antiteza) što vodi do usklađivanja suprotnosti (sinteza).

Đainski mislioci su dalje razvili logiku u teoriju o sedam aspekata (saptabhangi) koja kaže da su sedam aspekata viđenja moguća u bilo kojem slučaju.

Stoga, nepostoji definitivna ili apsolutna tvrdnja o bilo kom pitanju.Na pitanje,’’da li ima duše?’’,đainska logika priznaje sedam odgovora.Oni su:

(1) možda ima

(2) možda nema

(3) možda ima i nema

(4) možda je neizrecivo

(5) možda ima i neizrecivo je

(6) možda nema i neizrecivo je

(7) možda ima i nema i neizrecivo je

Ovde imamo aspekt u kojem ima duše,zatim aspekt u kojem je nije moguće opisati i tako dalje.To je jednako izreci da je znanje u principu ’možda-ističko’.Ova teorija je takođe zvana relativizam (sjadavada,doktrina o ’’možda’’).